ALENKA V ŘÍŠI DIVŮ

Приключения Алисы в стране чудес

   7

   Глава VII.

   POTRHLÁ ČAJOVÁ SPOLEČNOST

   БЕЗУМНОЕ ЧАЕПИТИЕ

   Před domem byl pod stromem prostřený stůl a u něho Zajíc Březňák a Kloboučník pili čaj; mezi nimi sedělo jakési spící zvířátko, o němž si Alenka řekla, že to bude jistěnějaký hlodavec (právěse o hlodavcích učili ve škole), ale nebyla si jista, zda sysel či plch. Na sysla se jí zdál příliš malý, o plchu zase si toho z přírodopisu mnoho nepamatovala, než že je malý a že se mu říká Sedmispáč, protože ve dne spí; a podle těchto dvou známek také hádala, že to asi bude Plch. Malý Plch tedy seděl mezi Kloboučníkem a Březňákem a tvrděspal; a ti se oň opírali lokty, rozmlouvajíce přes jeho hlavu. "Velmi nepohodlné pro ubohého Sedmispáče," pomyslila si Alenka, "jenže, jelikožspí, tak je mu to asi jedno."

   Около дома под деревом стоял накрытый стол, а за столом пили чай Мартовский Заяц и Болванщик, между ними крепко спала Мышь-Соня. Болванщик и Заяц облокотились на нее, словно на подушку, и разговаривали через ее голову. -- Бедная Соня, -- подумала Алиса. -- Как ей, наверно, неудобно! Впрочем, она спит -- значит, ей все равно.

   Stůl byl veliký, a ti tři se tísnili na jednom jeho konci. "Není místa! Není místa!" volali, když viděli Alenku přicházeti. "Je tu spousta místa!" řekla Alenka rozhorleněa sedla si do velké lenošky na jednom konci stolu.

   Стол был большой, но чаевники сидели с одного края, на уголке. Завидев Алису, они закричали: -- Занято! Занято! Мест нет! -- Места сколько угодно! -- возмутилась Алиса и уселась в большое кресло во главе стола.

   "Nalejte si vína," řekl Zajíc Březňák povzbuzujícím tónem.

   -- Выпей вина, -- бодро предложил Мартовский Заяц.

   Alenka se rozhlédla po stole, ale tam nebylo nic než čaj. "Nevidím tu žádného vína," podotkla.

   Алиса посмотрела на стол, но не увидела ни бутылки, ни рюмок. -- Я что-то его не вижу, -- сказала она.

   "Taky tu žádné není," řekl Zajíc Březňák.

   -- Еще бы! Его здесь нет! --отвечал Мартовский Заяц.

   "Pak to od vás nebylo příliš zdvořilé, nabízet mi je," řekla Alenka podrážděně.

   -- Зачем же вы мне его предлагаете! -- рассердилась Алиса. -- Это не очень-то вежливо.

   "Od vás nebylo příliš zdvořilé, posadit se bez pozvání," řekl Zajíc Březňák.

   -- А зачем ты уселась без приглашения? -- ответил Мартовский Заяц. -- Это тоже невежливо!

   "Nevěděla jsem, že je to váš stůl," řekla Alenka, "je prostřen pro mnohem víc než pro tři."

   -- Я не знала, что это стол только для вас, -- сказала Алиса. -- Приборов здесь гораздо больше.

   "Měla byste se dát ostříhat," řekl Kloboučník. Již nějakou chvíli se na Alenku díval velmi zvědavěa toto byla prvá jeho slova.

   -- Что-то ты слишком обросла! -- заговорил вдруг Болванщик. До сих пор он молчал и только с любопытством разглядывал Алису. -- Не мешало бы постричься.

   "Neměl byste dělat osobní poznámky," řekla Alenka poněkud přísně, "je to velmi neslušné."

   -- Научитесь не переходить на личности, -- отвечала Алиса не без строгости. -- Это очень грубо.

   Kloboučník otevřel zeširoka oči, uslyšev to, ale vše, co řekl, bylo: "Pročje havran jako psací stůl?"

   Болванщик широко открыл глаза, но не нашелся, что ответить. -- Чем ворон похож на конторку? -- спросил он, наконец.

   "Nu, teďbudeme mít nějakou legraci!" pomyslila si Alenka, "jsem ráda, že začali dávat hádanky." - "To, myslím, že uhodnu," řekla nahlas.

   -- Так-то лучше, -- подумала Алиса. -- Загадки -- это гораздо веселее... -- По-моему, это я могу отгадать, -- сказала она вслух.

   "Chcete říci, že myslíte, že na to dovedete najít odpověď?" řekl Zajíc Březňák.

   -- Ты хочешь сказать, что думаешь, будто знаешь ответ на эту загадку? -- спросил Мартовский Заяц.

   "Ano, to jsem chtěla říci," řekla Alenka. "

   -- Совершенно верно, -- согласилась Алиса.

   "Pak byste měla říci, co jste říci chtěla," pokračoval Zajíc Březňák.

   -- Так бы и сказала, -- заметил Мартовский Заяц. -- Нужно всегда говорить то, что думаешь.

   "To jsem řekla," odpověděla Alenka spěšně, "aspoň- aspoňchci říci, co říkám - a to je snad totéž, ne?"

   -- Я так и делаю, -- поспешила объяснить Алиса. -- По крайней мере... По крайней мере я всегда думаю то, что говорю... а это одно и то же...

   "Ani trochu totéž," řekl Kloboučník. "To byste právětak mohla říci, že ,vidím, co jím` je totéž jako ,jím, co vidím`."

   -- Совсем не одно и то же, -- возразил Болванщик. -- Так ты еще чего доброго скажешь, будто ``Я вижу то, что ем'' и ``Я ем то, что вижу'', -- одно и то же!

   "To byste stejněmohla říci," dodal Březňák, "že ,líbí se mi, co dostanu` je totéž jako ,dostanu, co se mi líbí`."

   "To byste stejněmohla říci," dodal Sedmispáč, jenž se zdál mluviti ze spaní, "že ,dýchám, když spím` je totéž jako ,spím, když dýchám`."

   -- Так ты еще скажешь, -- проговорила, не открывая глаз, Соня,--будто ``Я дышу, пока сплю'' и ``Я сплю, пока дышу'',--одно и то же!

   "Pro tebe je to totéž," řekl Kloboučník a tím se rozmluva skončila a společnost seděla chvíli mlčky, zatímco Alenka přemítala a vzpomínala na všechno, co věděla o havranech a psacích stolech, čehož nebylo mnoho.

   -- Для тебя-то это, во всяком случае, одно и то же! -- сказал Болванщик, и на этом разговор оборвался. С минуту все сидели молча. Алиса пыталась вспомнить то немногое, что она знала про воронов и конторки.

   První přerušil mlčení Kloboučník. "Kolikátého je dnes?" řekl, obraceje se k Alence. V ruce držel hodinky, které vytáhl z kapsy, a pohlížel na něznepokojeně, chvílemi jimi štěrchaje a přidržuje si je k uchu.

   Первым заговорил Болвапщик. -- Какое сегодня число? -- спросил он, поворачиваясь к Алисе и вынимая из кармана часы. Он с тревогой поглядел на них, потряс и приложил к уху.

   Alenka chvíli uvažovala a pak řekla: "Čtvrtého."

   Алиса подумала и ответила: -- Четвертое.

   "O dva dny pozadu," povzdychl Kloboučník. "Říkal jsem vám, že máslo nebude dělat stroji dobře," dodal, hleděhněvivěna Zajíce.

   -- Отстают на два дня, -- вздохнул Болванщик. -- Я же говорил: нельзя их смазывать сливочным маслом! -- прибавил он сердито, поворачиваясь к Мартовскому Зайцу.

   " Ale bylo to to nejlepší máslo," odpověděl Zajíc Březňák pokorně.

   -- Масло было самое свежее, -- робко возразил Заяц.

   "Ano, ale musely se s ním dostat dovnitřnějaké drobty," nevrle bručel Kloboučník; "neměl jste je mazat nožem od chleba."

   -- Да, ну туда, верно, попали крошки, -- проворчал Болванщик. -- Не надо было мазать хлебным ножом.

   Březňák vzal hodinky a chvíli na něponuře hleděl; pak je ponořil do čaje a opět se na ně podíval, ale nedovedl si vymyslit, co by řekl lepšího, než byla jeho první poznámka: "Bylo to, víte, to nejlepší máslo."

   Мартовский Заяц взял часы и уныло посмотрел на них, потом окунул их в чашку с чаем и снова посмотрел. -- Уверяю тебя, масло было самое свежее, -- повторил он. Видно, больше ничего не мог придумать.

   Alenka se mu zvědavědívala přes rameno. "Jaké jsou to směšné hodinky!" podotkla. "Ukazují kolikátého je, ale ne kolik je hodin!"

   Алиса с любопытством выглядывала из-за его плеча. -- Какие смешные часы! -- заметила она. -- Они показывают число, а не час!

   "A pročby měly ukazovat, kolik je hodin?" mručel Kloboučník. "Ukazují vaše hodinky, který je rok?"

   -- А что тут такого? -- пробормотал Болванщик. -- Разве твои часы показывают год?

   "Ovšemže neukazují," odvětila Alenka hbitě; "ale to je proto, že rok zůstává týž takovou nesmírnědlouhou dobu."

   -- Конечно, нет, -- отвечала с готовностью Алиса. -- Ведь год тянется очень долго!

   "No, a s mými hodinkami je to zrovna tak," řekl Kloboučník.

   -- Ну и у меня то же самое! -- сказал Болванщик.

   Alenka se cítila hroznězmatena. Kloboučníkova poznámka se zdála postrádat smyslu, a přece zcela nepochybněmluvil česky. "Tomu dobře nerozumím," řekla, jak slušnějen dovedla.

   Алиса растерялась. В словах Болванщика как будто не было смысла, хоть каждое слово в отдельности и было понятно. -- Я не совсем вас понимаю,--сказала она учтиво.

   "Ten Plch už zase spí," řekl Kloboučník a nalil mu na nos trochu horkého čaje.

   -- Соня опять спит, -- заметил Болванщик и плеснул ей на нос горячего чаю.

   Sedmispáčnevrle zatřásl hlavou a řekl, aniž otevřel oči : "Ovšem, ovšem; právějsem chtěl podotknouti totéž."

   Соня с досадой помотала головой и, не открывая глаз, проговорила: -- Конечно, конечно, я как раз собиралась сказать то же самое.

   "Uhodla jste už mou hádanku?" řekl Kloboučník, obraceje se opět k Alence.

   -- Отгадала загадку? -- спросил Болванщик, снова поворачиваясь к Алисе.

   "Ne, já se poddám," odpověděla Alenka; "jaká je odpověď?"

   -- Нет, -- ответила Алиса. -- Сдаюсь. Какой же ответ?

   "Nemám nejmenšího ponětí," řekl Kloboučník.

   -- Понятия не имею, -- сказал Болванщик.

   "Já také ne," řekl Březňák.

   -- И я тоже, -- подхватил Мартовский Заяц.

   Alenka unaveněpovzdychla. "Myslím, že byste mohli s časem nakládat rozumněji," řekla, "než jej mařit hádankami, na které není odpovědi."

   Алиса вздохнула. -- Если вам нечего делать, -- сказала она с досадой, -- придумали бы что-нибудь получше загадок без ответа. А так только попусту теряете время!

   "Kdybyste znala Čas tak dobře jako já," řekl Kloboučník , neřekla byste ,mařit jej`. Je to rozhodněHo."

   -- Если бы ты знала Время так же хорошо, как я, -- сказал Болванщик,--ты бы этого не сказала. Его не потеряешь! Не на такого напали!

   "Tomu nerozumím," řekla Alenka.

   -- Не понимаю,--сказала Алиса.

   "Ovšemže nerozumíte," řekl Kloboučník, pohrdavěpohodiv hlavou. "Je zřejmo, že jste s Časem nikdy ani nemluvila."

   -- Еще бы! -- презрительно встряхнул головой Болванщик. -- Ты с ним небось никогда и не разговаривала!

   "Možná že ne," odvětila Alenka opatrně, "ale vím, že si musím vyklepávat čas, když hraji na piano."

   -- Может, и не разговаривала, -- осторожно отвечала Алиса. -- Зато не раз думала о том, как бы убить время!

   "Ah, to vysvětluje všechno!" řekl Kloboučník. "On nestrpí, aby ho někdo vyklepával. - Ale kdybyste s ním byla na dobré noze, udělal by vám s hodinami, skoro cokoliv byste chtěla. Například, řekněme, že je 8 hodin ráno - zrovna má začít škola; potřebovala byste Času jen šeptem pokynout, a v mžiku se hodiny otočí - frrr - půl druhé - čas k obědu."

   -- А-а! тогда все понятно, -- сказал Болванщик. -- Убить Время! Разве такое ему может понравиться! Если б ты с ним не ссорилась, могла бы просить у него все, что хочешь. Допустим, сейчас девять часов утра -- пора идти на занятия. А ты шепнула ему словечко и -- р-раз! -- стрелка побежала вперед! Половина второго -- обед!

   (,Kéž by jen bylo," zašeptal si Březňák pro sebe.)

   (-- Вот бы хорошо! --тихонько вздохнул Мартовский Заяц).

   "To by jistěbylo ohromné," řekla Alenka zamyšleně. "Ale pak, víte, já bych ještěneměla hlad."

   -- Конечно, это было бы прекрасно,---задумчиво сказала Алиса, -- но ведь я не успею проголодаться.

   "Zprvu snad ne," řekl Kloboučník, "ale mohla byste držet hodiny na půl druhé, jak dlouho byste chtěla."

   -- Сначала, возможно, и нет, -- ответил Болванщик. -- Но ведь ты можешь сколько хочешь держать стрелки на половине второго.

   "To vy zde tak děláte?" zeptala se Alenka.

   -- Вы так и поступили, да? -- спросила Алиса.

   Kloboučník smutnězavrtěl hlavou: "Ne já! - Pohádali jsme se v březnu - zrovna než on se zbláznil, víte - " (ukázal lžičkou na Zajíce Březňáka) - "bylo to o velkém koncertě, pořádaném

   Болванщик мрачно покачал головой. -- Нет, -- ответил он. -- Мы с ним поссорились в марте -- как раз перед тем, как этот вот (он показал ложечкой на Мартовского Зайца) спятил. Королева давала большой концерт, и я должен был петь ``Филина''. Знаешь ты эту песню?

Srdcovou Královnou a já tam měl zpívat
 Když se večer mračí dřív než přijde čaj`.

    Ты мигаешь, филин мой!
     Я не знаю, что с тобой.

   Znáte snad tu píseň?"

   "Slyšela jsem něco podobného," řekla Alenka.

   --Что-то такое я слышала,--сказала Алиса.

   "Pokračuje, víte," dodal Kloboučník, "takhle:

   -- А дальше вот как, - продолжал Болванщик.

, Pij, co hrdlo ráčí,
 dokud něco maj.
 Hledím po nebíčku,
 hledám svou skleničku,
 kde jsi, lásko má,
 kde jsi, lásko má?` "

    Высоко же ты над нами,
     Как поднос под небесами!

   Tu sebou Plch trhl a začal ze spaní zpívat: "Ó láásko mááá, - ó láásko mááá -- " a nepřestal, dokud ho nezačali štípat, aby toho nechal.

   Тут Соня встрепенулась и запела во сне: ``Ты мигаешь, мигаешь, мигаешь...'' Она никак не могла остановиться. Пришлось Зайцу и Болванщику ущипнуть ее с двух сторон, чтобы она замолчала.

   "Nu a tak jsem sotva skončil první verš," pokračoval Kloboučník, "když Královna vyskočila a zaječela: ,On zabíjí čas, srazte mu hlavu!` "

   -- Только я кончил первый куплет, как кто-то сказал: ``Конечно лучше б он помолчал, но надо же как-то убить время!'' Королева как закричит: ``Убить Время! Он хочет убить Время! Рубите ему голову!''

   "Jak strašněnelidské!" zvolala Alenka.

   -- Какая жестокость! -- воскликнула Алиса.

   "A od té doby," pokračoval Kloboučník smutečním hlasem, "mi neudělá tu nejmenší maličkost, o kterou ho požádám! Teďje pořád pět hodin."

   -- С тех пор, -- продолжал грустно Болванщик, -- Время для меня палец о палец не ударит! И на часах все шесть...

   Alenka dostala ohromný nápad. "A to je tedy, pročtu máte vyložena tolik čajového náčiní?" otázala se.

   Тут Алису осенило. -- Поэтому здесь и накрыто к чаю? --- спросила она.

   "Ano, tak jest," řekl Kloboučník s povzdechem; "je pořád čas k svačiněa my nemáme vůbec kdy umývat nádobí."

   -- Да,--отвечал Болванщик со вздохом.--Здесь всегда пора пить чай. Мы не успеваем даже посуду вымыть!

   "A tak tedy poposedáváte kolem stolu?" řekla Alenka.

   -- И просто пересаживаетесь, да? -- догадалась Алиса.

   "Právě," řekl Kloboučník; "když je šálek špinavý,sedneme si o místo dál."

   -- Совершенно верно, -- сказал Болванщик. -- Выпьем чашку и пересядем к следующей.

   "Ale co se stane, když se opět dostanete dokola tam, kde jste začali?" odvážila se Alenka otázky.

   -- А когда дойдете до конца, тогда что? -- рискнула спросить Алиса.

   "Co kdybychom tak změnili předmět hovoru," přerušil je Březňák, zívaje. "Tohle mne už nudí. Hlasuji, aby nám ta mladá dáma vyprávěla nějakou pohádku."

   -- А что, если мы переменим тему?--спросил Мартовский Заяц и широко зевнул. -- Надоели мне эти разговоры. Я предлагаю: пусть барышня расскажет нам сказку.

   "Obávám se, že žádné neznám," řekla Alenka, trochu poděšena tímto návrhem.

   -- Боюсь, что я ничего не знаю, -- испугалась Алиса.

   "Pak musí vypravovat Sedmispáč," zvolali Kloboučník i Březňák. "Vzhůru, Sedmispáči!" a štípali ho z obou stran zároveň.

   -- Тогда пусть рассказывает Соня, -- закричали Болванщик и Заяц. -- Соня, проснись!

   Plch pomalu otevřel oči. "Já jsem nespal," řekl chraptivým mdlým hlasem; "slyšel jsem každé slovo, které jste situ, braši, povídali."

   Сопя медленно открыла глаза. --Я и не думала спать, -- прошептала она хрипло. -- Я слышала все, что вы говорили.

   "Vypravuj nám pohádku!" řekl Březňák.

   -- Рассказывай сказку! -- потребовал Мартовский Заяц.

   "Ano, prosím, vypravujte!" žadonila Alenka.

   -- Да, пожалуйста, расскажите,--подхватила Алиса.

   "A hezky rychle," dodal Kloboučník, "nebo zase usneš, než s ní budeš hotov."

   -- И поторапливайся, -- прибавил Болванщик. --А то опять заснешь!

   "Za onoho času byly tři malé sestřičky," začal Plch ve velikém spěchu, "a ty se jmenovaly Míla, Lída a Věra; a bydlely v hluboké studni - "

   -- Жили-были три сестрички, -- быстро начала Соня. -- Звали их Элен, Лэси и Тилли, а жили они на дне колодца...

   "A čím se živily?" řekla Alenka, která se vždy velmi zajímala 0 otázky jídla a pití.

   -- А что они ели?--спросила Алиса. Ее всегда интересовало, что люди едят и пьют.

   "Živily se sirupem," řekl Plch po chvíli přemýšlení.

   -- Кисель,--отвечала, немного подумав, Соня.

   "Tím se přece nemohly živit," poznamenala Alenka jemně; "to by jim bylo špatně."

   -- Все время один кисель? Это невозможно, -- мягко возразила Алиса. -- Они бы тогда заболели.

   "To jim také bylo," řekl Plch, "velmi špatně."

   -- Они и заболели, -- сказала Соня. -- И очень серьезно.

   Alenka se pokoušela představiti si, jak by tobylo, takový podivný způsob života, ale příliš jí to vrtalo hlavou, tak pokračovala: "Ale pročžily v hluboké studni?"

   Алиса пыталась понять, как это можно всю жизнь есть один кисель, но это было так странно и удивительно, что она только спросила: -- А почему они жили на дне колодца?

   "Nalejte si více čaje," řekl Březňák Alence velmi vážně.

   -- Выпей еще чаю, -- сказал Мартовский Заяц, наклоняясь к Алисе.

   "Ještějsem žádný neměla," odpověděla Alenka uraženě, "tak si nemohu nalít více."

   -- Еще? -- переспросила Алиса с обидой. -- Я пока ничего не пила.

-- Больше чаю она не желает, -- произнес Мартовский Заяц в пространство.

   "Chcete říci, že si nemůžete nalít méně," řekl Kloboučník; " "nalít si více než nic je velmi snadné.

   -- Ты, верно, хочешь сказать, что меньше чаю она не желает: гораздо легче выпить больше, а не меньше, чем ничего, -- сказал Болванщик.

   "U nás se nikdo na nic neptal," řekla Alenka.

   -- Вашего мнения никто не спрашивал, -- сказала Алиса.

   "A kdo teďdělá osobní poznámky?" otázal se Kloboučník vítězoslavně.

   -- А теперь кто переходит на личности? -- спросил Болванщик с торжеством.

   Alenka dobře nevěděla, co na to odpovědět, tak si vzala trochu čaje a chleba s máslem a pak se obrátila na Plcha a opakovala svou otázku. "Pročbydlely v hluboké studni?"

   Алиса не знала, что на это ответить. Она налила себе чаю и намазала хлеб маслом, а потом повернулась к Соне и повторила свой вопрос: -- Так почему же они жили на дне колодца?

   Sedmispáčzase nějakou chvíli přemýšlel a pak řekl: "Byla to sirupová studně."

   Соня опять задумалась и, наконец, сказала: -- Потому что в колодце был кисель.

   "Takové studny nejsou," začala Alenka velmi rozzlobeně, ale Kloboučník a Březňák na ni dělali "Pst! pst!" a Sedmispáčuraženěpodotkl: "Neumíte-li být zdvořilá, můžete si pohádku dopovědět sama."

   -- Таких колодцев не бывает,--возмущенно закричала Алиса. Но Болванщик и Мартовский Заяц на нее зашикали, а Соня угрюмо пробормотала: -- Если ты не умеешь себя вести, досказывай сама!

   "Ne, ne, prosím, pokračujte !" řekla Alenka. "Už vás nebudu vyrušovat. Snad přece jedna taková studněněkde je."

   -- Простите, -- покорно сказала Алиса. -- Пожалуйста, продолжайте, я больше не буду перебивать. Может, где-нибудь и есть один такой колодец.

   "Jedna - někde!" řekl Sedmispáčopovržlivě. Nicménědal si říci a pokračoval : "A tak ty tři sestry - víte - ony se učily vytahovat."

   -- Тоже сказала -- ``один''! -- фыркнула Соня. Впрочем, она согласилась продолжать рассказ. -- И надо вам сказать, что эти три сестрички жили припиваючи...

   "Vytahovat - co?" řekla Alenka, docela zapomenuvši na svůj slib.

   -- Припеваючи?--переспросила Алиса.--А что они пели?

   "Sirup," odvětil Sedmispáč, tentokrát rovnou bez přemýšlení.

   -- Не пели, а пили -- ответила Соня. -- Кисель, конечно.

   "Já chci čistý šálek," přerušil je Kloboučník; "poposedněme o jedno místo."

   -- Мне нужна чистая чашка,--перебил ее Болванщик.--Давайте подвинемся.

   Poposedl, když to dořekl, a Sedmispáčho následoval; Březňák poposedl na místo Plchovo, a Alenka dosti neochotnězaujala místo Březňákovo. Kloboučník jediný z nich měl z té změny prospěch, a Alenka na tom byla značněhůře než předtím, jelikož Březňák zrovna předtím na svůj talířpřevrhl konvičku mléka.

   И он пересел на соседний стул. Соня села на его место. Мартовский Заяц--на место Сони, а Алиса, скрепя сердцем,--на место Зайца. Выиграл при этом один Болванщик; Алиса, напротив, сильно проиграла, потому что Мартовский Заяц только что опрокинул себе в тарелку молочник.

   Alenka nechtěla Plcha znovu urazit, začala tedy velmi opatrně: "Ale já nerozumím. Odkud vytahovaly sirup?"

   Алисе не хотелось опять обижать Соню, и она осторожно спросила: -- Я не понимаю... Как же они там жили?

   "Může se vytahovat voda ze studněna vodu," řekl Kloboučník, "tak bych myslel, že se může vytahovat sirup ze sirupové studně- eh, hloupá?"

   -- Чего там не понимать, -- сказал Болванщик. -- Живут же рыбы в воде. А эти сестрички жили в киселе! Поняла, глупышка?

   "Ale ony byly ve studni, tak jak mohly vytahovat sirup ze studně?" řekla Alenka Plchovi, dělajíc, jako by přeslechla Kloboučníkovu poznámku.

   -- Но почему? -- спросила Алиса Соню, сделав вид, что не слышала последнего замечания Болванщика.

   "Jak? - Ovšem," řekl Sedmispáč, "stud-ně. - Ony byly plny studu."

   -- Потому что они были кисельные барышни.

   Tato odpověď Alenku málem připravila o zbytek trpělivosti; opanovala se však a položila novou otázku: "Ale čím ten sirup vytahovaly?" "

    "Sirupem!" odsekl Plch; a Kloboučník, vida Alenčiny rozpaky, dodal: "Když můžete výkresy ve škole vytahovat inkoustem, tak asi můžete vytahovat výkresy v sirupové studni sirupem, ne? Toto vysvětlení Alenku tak zmátlo, že nechala Plcha mluvit značnou chvíli, aniž ho přerušila.

   Этот ответ так смутил бедную Алису, что она замолчала.

   "Tak ony se učily vytahovat," pokračoval Sedmispáč, zívaje a protíraje si oči, neboťzačínal být velmi ospalý, "a kreslily a vytahovaly všechny možné věci - všechno, co se začíná na M ."

   -- Так они и жили,-- продолжала Соня сонным голосом, зевая и протирая глаза, -- как рыбы в киселе. А еще они рисовали... всякую всячину... все, что начинается на М.

   "Pročna M?" řekla Alenka.

   -- Почему на М? -- спросила Алиса.

   "Pročne?" řekl Březňák.

   -- А почему бы и нет? -- спросил Мартовский Заяц.

   Alenka mlčela.

   Алиса промолчала.

   Sedmispáčtou dobou už měl oči zase zavřeny a usínal; byv však štípnut Kloboučníkem, vzbudil se zase s malým výkřikem a pokračoval: "- co se začíná na M, jako myší díra, a měsíc, a minulost, a moudrost, a mnohost - víte, velmi krásné rčení je mnohost moudrosti - viděla jste někdy takovou věc jako pěkněvytažený výkres mnohosti?

   -- Мне бы тоже хотелось порисовать, -- сказала она, наконец. -- У колодца. -- Порисовать и уколоться? -- переспросил Заяц. Соня меж тем закрыла глаза и задремала. Но тут Болванщик ее ущипнул, она взвизгнула и проснулась. -- ...начинается на М,--продолжала она.--Они рисовали мышеловки, месяц, математику, множество... Ты когда-нибудь видела, как рисуют множество? -- Множество чего? -- спросила Алиса. -- Ничего, -- отвечала Соня. -- Просто множество!

   "Opravdu, když se mne tak ptáte," řekla Alenka velmi zmatena, "nemyslím - "

   -- Не знаю, -- начала Алиса, -- может...

   "Pak byste neměla mluvit," řekl Kloboučník.

   -- А не знаешь -- молчи, -- оборвал ее Болванщик.

   To bylo víc, než mohla Alenka snésti; vstala velmi znechucena a odcházela. Sedmispáčokamžitěusnul a ani Kloboučník, ani Březňák nevěnovali nejmenší pozornosti jejímu odchodu, ačkoliv se jednou nebo dvakrát ohlédla, polodoufajíc, že ji zavolají zpět. Když se ohlédla naposled, viděla je, jak se pokoušejí strčiti Sedmispáče do čajové konvice.

   Такой грубости Алиса стерпеть не могла: она молча встала и пошла прочь. Соня тут же заснула, а Заяц и Болванщик не обратили на Алисин уход никакого внимания, хоть она и обернулась раза два, надеясь, что они одумаются и позовут ее обратно. Оглянувшись в последний раз, она увидела, что они засовывают Соню в чайник.

   "Nu, tam se už aspoňnikdy nevrátím," řekla Alenka, ubírajíc se lesem. "To je ta nejhloupější čajová společnost, v jaké jsem ve svém životěbyla."

   -- Больше я туда ни за что не пойду! --твердила про себя Алиса, пробираясь по лесу. -- В жизни не видела такого глупого чаепития!

   Jak to dořekla, zpozorovala, že jeden strom má v kmeni dveře. "To je velmi podivné," pomyslila si, "ale všechno je dnes podivné. Myslím, že tam mohu hned vejít." A vešla.

   Тут она заметила в одном дереве дверцу. -- Как странно! -- подумала Алиса. -- Впрочем, сегодня все странно. Войду-ка я в эту дверцу. Так она и сделала.

   Opět se octla ve velké síni a blízko malého skleněného stolku. "Nu, tentokrát budu opatrnější," řekla si, a začala tím, že vzala se stolku malý zlatý klíček a odemkla vrátka, vedoucí do zahrady. Pak. se dala do ukusování hříbku - měla ho stále ještěkousek v kapse - až byla asi stopu vysoká; pak se dala úzkou chodbičkou, a pak - se konečněoctla v krásné zahraděmezi pestrými záhony květin a chladnými vodotrysky.

   И снова она оказалась в длинном зале возле стеклянного столика. -- Ну теперь-то я буду умнее,--сказала она про себя, взяла ключик и прежде всего отперла дверцу, ведущую в сад, А потом вынула кусочки гриба, которые лежали у нее в кармане, и ела, пока не стала с фут ростом. Тогда она пробралась по узкому коридорчику и наконец--очутилась в чудесном саду среди ярких цветов и прохладных фонтанов.

Text from lib.ru